Sa piščevog gledišta – inspiracija u arhitekturi

Sa piščevog gledišta – inspiracija u arhitekturi

Nakon predugog čekanja od skoro tri godine rada i stajanja u mestu, konačno mi se ukazala prilika da putujem i pokušam da podstaknem svoju kreativnost jednostavnom promenom okoline.

Naše oči su poput prolaza koji se kreću od spolja ka unutra, kao i iznutra ka napolje. Mimetička (podražavajuća) priroda, koju je čovek razvio kao biološku karakteristiku, nam je omogućila percipiramo, prikažemo, pa čak i da menjamo i kontrolišemo naseljeno okruženje.

Pogled na vrata komšijskog apartmana…

Da li vam se ikada učinilo da se u nekom prostoru naprosto „osećate bolje“ zbog te skrivene stare fotelje, ili pak prelepog pogleda na neki trg ili fontanu? Naravno, moja i vaša priroda karaktera se mogu razlikovati, pa jedan urbani pejzaž koji posmatrate sa vrha nebodera vama pruža osećaj slobode, dok nekom drugom možda daje osećaj moći, ponosa pa čak i zarobljenosti.

Nedavno sam pročitala članak koji se dotakao uzajamnog uticaja urbanizma i kulture, u kome je istaknuto da će arhitekte tokom planiranja gradnje uzimati u obzir delovanje okoline na čovekovo raspoloženje.  Ipak, naučnici smatraju da je potrebno dalje  istražiti  na koji način prostorno osetljivi neuroni mogu uticati na mape uma svakog pojedinca.

Iako su prirodne nauke daleko od moje struke, korelacija ličnog osećaja sa nizom članaka i istraživača naknadno potpiruje moj poriv da razmišljam o načinu na koji fizičko okruženje može uticati na postupak koji stoji iza pisanja pesme ili priče.

 

Kertész ulica, Budimpešta, Mađarska

Kada mi se javi ona čuvena autorska blokada i kada uspem da se nabedim da izađem na svež vazduh u potrazi za muzama, uvek odaberem restoran, kafić ili mesto u parku prema okruženju koje mi je u datom trenutku najzanimljivije ili u skladu sa raspoloženjem. Smernicu svakodnevnih šetnji mi određuje znatiželja i pogađanje priča koje stoje iza zgrada, zidova i stanova.

Tokom poslednje posete Budimpešti imala sam fantastičan pogled na starije zgrade koje savršeno oslikavaju urbanu atmosferu još iz vremena kada su ljudi počeli napuštati sela i počinjali živote u gradovima zbog boljih prilika za obrazovanjem, pokretanjem poslova i u potrazi za nekim prosperitetom. Razmišljajući o svojoj deci i istovremeno pokušavajući razumeti ekonomiju i industrijalizaciju (koja se naglo počela razvijati pre više od tri veka), ljudi su napuštali rodna mesta i previrali su u gradovima… To je neka opšta priča o nekim od naših predaka koji su odlučili da žive u većim mestima, te zbog kojih i većina nas i danas živi u njima.

Detalj eksterijera preko puta zgrade apartmana u kom sam odsela 33 Kertész ulica, Budimpešta; pogled kroz prozor

Kertész ulica se nalazi u Sedmom distriktu, u kojem je osećaj zajednice istaknut zajedničkim dvorištima i terasama kojima se krećete do vrata svog stana i koji je itekako doprineo mom dnevnom sanjarenju, naročito zbog toga što sam znala da je taj deo grada bio utočište i dom za  Jevrejske stanare u Budimpešti. Ne mogu da se ne zapitam koliko duša je razmišljalo o svojim porodicama koje su živele u strahu tokom Drugog Svetskog rata? Kako je  R.E. Gruber  istakao, rupe od metaka iz tog vremena su još mogle videti u zidovima stambenih zgrada početkom 21. veka. Sa druge strane, danas arhitektura i čitav komšiluk distrikta kao da prolaze kroz period preporoda za sebe. Dok sam se upoznavala malo bolje sa istorijom i značajem sedmog distrikta pronašla sam  projekte koji imaju za cilj da istaknu značaj i razvoj nekadašnje tradicionalne gradske jevrejske kulture (ali i drugih delova grada)  te da osavremene upotrebu nekih starih zdanja i praznih prostora koji čekaju da iznova budu otkriveni.

Zbog svega navedenog, ali i vođena nekim sopstvenim asocijacijama, smatram da je veza između arhitekture i književnosti duboka, obe umotnosti su stvorene od strane čoveka i posledica su refleksije i očaranosti okruženjem.  Nastaju činom volje i mogu skriti najčistije oblike umetnosti.                                                                                                      Da li ste ikada pogledali ka gore kako bi uživali u pogledu na neku ofucanu zgradu? Kao u nekim starim knjigama, na njima postoje sitni detalji koji mogu ostaviti značajan utisak na vas.

Mozaički detalj eksterijera negde na ulicama Budimpešte. 

Nadam se da ste uživali u ovom pomalo svedenom, pomalo zbunjujućem toku svesti. Slobodno komentarišite, pitajte i diskutujte na ovu temu dole u odeljku za komentare i pokušaću da odgovorim što pre. U dolazećim danima ću objaviti neke misaone crtice proze i poezije inspirisanih arhitekturom i ljudima ove predivne zemlje.

 

 

2 Replies to “Sa piščevog gledišta – inspiracija u arhitekturi”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *